ЛУЧНИК
ЛУЧНИК, -а, м. 1. Стрелок из лука2. 2. Спортсмен, занимающийся стрельбой из лука2. || ж. лучница, -ы.
лупцевать,
луч,
лучевой,
лучезарный,
лучина,
лучистый,
лучить,
лучиться,
лучковый,
ЛУЧНИК,
лучок1,
лучок2,
лучше.,
лучший,
лущёный"
"+" по Далю: "ЛУЧНИК, см. лучина.